Bićeš čovek, sine moj... ~ Radjard Kipling

Ako mozes da vidis unisteno delo svoga zivota
I bez reci da ga ponovo gradis,
Ako bez uzdaha i protesta da podneses
Gubitak onoga sto si dugo sticao,
Ako mozes da budes ZALJUBLJEN,
Ali, NE I LUD OD LJUBAVI,
Ako mozes da budes JAK, a da ipak ostanes NEZAN,
DA NE MRZIS one koji tebe mrze,
a da se ipak brines i boris,
Ako mozes da slusas kako tvoje reci
Izvrcu nevaljalci da razdraze glupane,
I da cujes kako luda usta o tebi lazu
A da sam ne kazes nijednu laz;
Ako mozes da budes JEDNOSTAVAN ,
iako si savetodavac kraljeva,
Ako mozes da VOLIS SVE PRIJATELJE kao bracu,
A da ti nijedan od njih ne bude sve i sva,
Ako mozes da RAZMISLJAS,
da posmatras i upoznajes,
A da nikad ne postanes skeptik ili rusilac,
Ako znas da SANJARIS,a da ti san ne bude gospodar,
Da mislis a da ne budes samo mastalo,
Ako mozes da budes cvrst,ali nikad divlji,
Ako mozes da si HRABAR , a nikad ne obazriv,
Ako mozes da budes DOBAR,
ako mozes da budes pametan,
A da nisi cistunac i sitnicar,
Ako mozes da zadobijes POBEDU POSlE PORAZA
I da te dve varke podjednako primis,
Ako mozes da sacuvas hrabrost i glavu
kada je svi ostali gube,
Tada ce kraljevi- sreca i pobeda
Biti zauvek tvoji poslusni robovi,
A ono sto vise vredi nego svi kraljevi i slave-
BICES COVEK , sine moj.

More pre nego usnim – Branko Miljković

Svet nestaje polako. Zagledani svi su
u lažljivo vreme na zidu: o hajdemo!
Granice u kojima živimo nisu
granice u kojima umiremo.
Opora noći mrtva tela,
mrtvo je srce al ostaju dubine.
Noćas bi voda samu sebe htela
da ispije do dna i da otpočine.

Putuj dok još ima sveta i saznanja:
bićeš lep od prašine, spoznaćeš prah i sjaj.
Oslepi svojim koračajući putem, al znaj:
lažno je sunce, istinita je njegova putanja.
Nek trgovci vremenom plove sa voskom u ušima,
ti smelo slušaj kako pevaju pustinje,
dok kleče bele zvezde pred zatvorenim morem i ima
u tebi snage koja te raspinje.

Praznino, kako su zvezde male!
Tvoj san bez tela, bez noći noć,
pridev je čistog sunca pun pohvale.
To što te vidim je l´ moja il tvoja moć?
Prozirna ogrado koju sjaj savlada,
pusta providnosti koje me strah hvata,
tvoj cvet je jedini zvezda iznad grada,
tvoja uzaludnost od čistoga zlata!

Svet nestaje polako, tužni svet.
Ko će naše srce i kosti da sahrani
Tamo gde ne dopire pamćenje, pokret
gde nas ne umnožava i ne ponavljaju dani!
Isčupajte mi jezik i stavite cvet:
počinje lutanje kroz svetlost. Reci zaustavi!
Sutra će sigurno i kukavice moći
ono što danas mogu samo hrabri i pravi
koji su u prostoru izmedju nas i noći
našli divne razloge drugačije ljubavi.

Svet nestaje. A mi verujemo svom žestinom
u misao koju još ne misli niko,
u prazno mesto, u penu kada s prazninom
pomeša se more i oglasi rikom.