Do Not Stand At My Grave And Weep ~ Mary Elizabeth Frye

Do not stand at my grave and weep,

I am not there; I do not sleep.

I am a thousand winds that blow,

I am the diamond glints on snow,

I am the sun on ripened grain,

I am the gentle autumn rain.

When you awaken in the morning’s hush

I am the swift uplifting rush

Of quiet birds in circling flight.

I am the soft starlight at night.

Do not stand at my grave and cry,

I am not there; I did not die.

Fernando Pesoa

Ako umrem mlad,
A da nijednu knjigu pre smrti ne objavim,
A da ne vidim kako bi izgledali moji stihovi u štampanom izdanju,
Molim one koji budu hteli da se zbog mene sekiraju
Da to ne čine.
Ako se tako zbilo, tako treba da bude.
Čak i da moji stihovi nikad ne budu štampani,
Oni će imati svoju lepotu, ako budu lepi.
Al oni neće moći da budu lepi i da ostanu neodštampani,
Jer korenje može stajati ispod zemlje
Ali cveće cveta na slobodnom vazduhu i da ga svi vide.
Tako mora da bude, po sili zakona.
Niko i ništa ne može to da spreči.

Ako budem umro jako mlad, počujte ovo:
Oduvek sam bio samo dete koje se igralo.
Bio sam paganin poput sunca i vode,
Ispovedao jednu veru za koju jedino ljudi ne znaju.
Bio sam srećan jer ništa nisam tražio,
Niti sam se trudio da išta pronađem,
Niti sam našao ijedno drugo objašnjenje
Sem da reč objašnjenje nema nikakvog smisla.

Nisam imao drugih želja sem da stojim na suncu il na kiši -
Na suncu kada je sunca bilo
I na kiši kada je kišilo
(A nikad obrnuto)
Da osećam toplinu i hladnoću i vetar
I da ne idem dalje.

Jednom sam voleo, smatrao da će me voleti,
Ali nisam bio voljen.
Nisam bio voljen iz jednog jedinog krupnog razloga -
Jer mi to nije bilo pisano.

Uteših se vrativši se suncu i kiši,
I sedeći opet na svom kućnom pragu.
Uostalom, polja nisu jednako zelena za one koji su voljeni
Kao za one koji to nisu.
Osećati znači biti rasejan.

Piši mi na zelenu adresu ljeta ~ Izet Sarajlić

Piši mi na zelenu adresu ljeta.
Poljupci koje mi šalješ neka bude posljednje večernje novosti.
Glava mi je puna nekih divnih soneta,
a nema nikog ni da mi oprosti i ne oprosti.
Jutros su opet pisali nešto povodom moje
najnovije zbirke.
O uticajima ponovo izmislili su čitave priče.
Najveći uticaj na mene izvršila je
jedna apsolventkinja germanistike,
ali to su prećutali, jer, zaboga, koga se to tiče.
Koga se tiče to što si ti za mene i Honolulu i
Madagaskar i Meksiko,
Istorija koju, klecajući, obiđoh uzduž i popreko.

Tvoje ime nije ušlo ni u jedan leksikon.

Nema te ni u jednoj enciklopediji,
ni u jednom “Ko je ko”

Ali za mene ti si sve, kao vojniku prvi dan mira,
krevet i suze i cvijeće u vazi.

Tvoje oči su mi jedina lektira
u ovom danu koji prolazi i odlazi.

~~Renato Zero

Kamo sreće da meni pripadne
da brinem о tvojim danima,
da te budim sa kafom
i kažem ti da ne stariš uopšte,
da razvežem sve tvoje čvorove
i najtvrdoglavije tuge.
Kamo sreće!

Кamo sreće da i meni pripadne
malo te sreće!
Кamo sreće da te čekam
sutra, i оpet sutra, i оpet, sutra,
Slediću te kao senka,
(nežnost је moj talenat)
Neću te оbmanjivati,
biću uvek na onoj udaljenosti koju ti želiš.
I ја ponešto umem.
Probaj me.

Da me poznaješ, priznala bi sigurno
da imam krila, da imam veliki nered u glavi
i da samo ti možeš da me izlečiš.
Оstani!
Spreman sam da se zaustavim ovde
ako nebo tako želi.
Uzmi me u letu i ne dozvoli da ikad padnem!
Ко је јednom bio na ovoj visini,
ne spašava se nikada!
Voliš li me? Kamo sreće...!

~Desanka Maksimović

Ti kišu voliš, evo kiša pada.
Ne čini li ti se, blage uspavanke
Što bi ih s najdražih usta hteo čuti,
Glasovi o kojim uvek sa žudnjom snevaš
Po svoj vasioni da su razasuti?.

Ne čini li ti se da najslađi snovi
U suze teku pretvoreni mnoge
Ne čini li ti se, negde, kao plima
Nečija nežnost prema tebi raste,
I prosipa se tu, pred tvoje noge?
Ne čini li ti se neko tiho zove:
"Dođi k meni, dođi, dođi".

Ne čini li ti se da govore kapi,
Da odjekuju svi prostori suri:
Požuri k meni, požuri, požuri.
Ne čini li ti se bezbroj nekih grla
Nečijim mekim glasom umiljatim
Da ti govori
Patim, patim, patim.

Ne čini li ti se pljusak milovanja
O kom se u najtišim časovima sanja
Da lije sa svih grana i oluka,
Buja po gradskim pločnicima golim,
I da glas neki toploga prizvuka
Sumori odasvud
Volim, Volim, Volim.

Ne čini li ti se u naletu jačem
Neko, ko dugo je suze uzdržavo,
Da sad ih lije i bolje mu biva?
Ne čini li ti se, odasvud se sliva
Odasvud roni
Plačem, plačem, plačem.

Ne čini li ti se, mada sunca nema
Lepota neka kako sviće svuda
O kojoj si sanjao od postanja?
Ne lini li ti se da govore kapi
Da lujes iz njih topla obećanja:
Dogodiće se
Čuda, čuda, čuda.

~ Sve što želim da znaš... ~

Pustila sam te u život.

Nisam birala, a nisam se ni pitala da li će tako da bude.

I sada više ne mogu da te pustim od sebe.

A i zašto bih te puštala…

Ne znam šta si u mojim očima pokušavao da vidiš,

šta si vidio,

i šta bi želio da vidiš.

Ali znam da sam ti dopustila da vidiš mnogo više nego bilo ko drugi.

Možda sam i ja mogla da vidim i znam mnogo više o tebi,

ali me je sputavalo to što sam svaki put u tvojim očima tražila samo jedno – svoj odraz.

I znaš, ponekad sam ga i pronalazila.

Ali čim bih pomislila na … ljubav, sebe više ne bih vidjela.

Jer, zabranjuješ mi da se nadam, a sve dublje me uvlačiš u san.

Ti budiš nemir i daješ sebi za pravo da nikada ne prestaneš da činiš moje snove i većim i daljim.

Ipak, budiš radost i znaš kako da oživiš život u meni.

Naučio si me…

Da želim, ali da se ne nadam.

Da zajedno možemo sve, ali da je iznad svega izbor u nama samima.

Da sada možemo mnogo, ali da ćemo jednom moći mnogo više.

Da neke stvari čekaju pravo vrijeme, a da pravo vrijeme čeka nas.

Naučio si me da između riječi i ćutanja odaberem riječ

i da onda kad govorim, govorim ono što želim.

Ti si birao da slušaš ono što kažem,

a ja sam birala da kažem ono što želim da čuješ.


Želim da čuješ da uspijevaš svu vječnost pretvoriti u jedan trenutak – onda kad si tu.

I da je taj trenutak sve što mi nedostaje u životu.

Danica Radović

Bićeš čovek, sine moj... ~ Radjard Kipling

Ako mozes da vidis unisteno delo svoga zivota
I bez reci da ga ponovo gradis,
Ako bez uzdaha i protesta da podneses
Gubitak onoga sto si dugo sticao,
Ako mozes da budes ZALJUBLJEN,
Ali, NE I LUD OD LJUBAVI,
Ako mozes da budes JAK, a da ipak ostanes NEZAN,
DA NE MRZIS one koji tebe mrze,
a da se ipak brines i boris,
Ako mozes da slusas kako tvoje reci
Izvrcu nevaljalci da razdraze glupane,
I da cujes kako luda usta o tebi lazu
A da sam ne kazes nijednu laz;
Ako mozes da budes JEDNOSTAVAN ,
iako si savetodavac kraljeva,
Ako mozes da VOLIS SVE PRIJATELJE kao bracu,
A da ti nijedan od njih ne bude sve i sva,
Ako mozes da RAZMISLJAS,
da posmatras i upoznajes,
A da nikad ne postanes skeptik ili rusilac,
Ako znas da SANJARIS,a da ti san ne bude gospodar,
Da mislis a da ne budes samo mastalo,
Ako mozes da budes cvrst,ali nikad divlji,
Ako mozes da si HRABAR , a nikad ne obazriv,
Ako mozes da budes DOBAR,
ako mozes da budes pametan,
A da nisi cistunac i sitnicar,
Ako mozes da zadobijes POBEDU POSlE PORAZA
I da te dve varke podjednako primis,
Ako mozes da sacuvas hrabrost i glavu
kada je svi ostali gube,
Tada ce kraljevi- sreca i pobeda
Biti zauvek tvoji poslusni robovi,
A ono sto vise vredi nego svi kraljevi i slave-
BICES COVEK , sine moj.