,,April'' Mika Antic

Mi smo ljudi koji pletu korpe,
a upletu u životu samog sebe.
Eto šta smo mi.

Zamrsimo svioje lepe ruke
u grbave vrbe,
pa korenje počne
iz tabana da nam raste.

Eto šta smo mi.

Svi Cigani kao ljudi putuju
i odlaze.
Mi, u vrbe pretvoreni, čamimo u mestu.

Posle digneš četir zida,
opletena, ulepljena blatom,
i pokriješ snopovima pruća
i zalepiš na prozore mastan papir
i tako si gotov zauvek.

Svako drvo u proleće
luta šumom i peva.
Samo vrba u proleće plače,
jer vrba je naša sestra rođena.

Ne gledaj me u te moje crne oči,
uplašićeš se.
U svakom mi oku oguljena šiba
od zlata.

Eto šta smo mi.

,,Nemoj, nemoj ići'' Žak Brel

Заборавити треба
Све што је могуће
Оног кога нема
Време растанка
Изгубљено време
Треба знати како
Преболети сате
Што убити могу
Ударцима својим
Само срце среће

Немој, немој ићи
Немој, немој ићи

Поклонит ћу теби
Сваки бисер кише
Из оних земаља
Где ни кише нема
Прокопат ћу земљу
Све до иза смрти
Да ти скријем тело
Светлошћу и златом
Створит ћу земљу
Где ће љубав бити
И владар и закон
Ти краљица моја

Немој, немој ићи
Немој, немој ићи
Немој, немој ићи

Измислит ћу за те
Бесмислене речи
А ти ћеш их знати
Причат ћу ти причу
О заљубљенима
Што видеше своја
Срца где се љубе
Причат ћу ти причу
О ономе краљу
Што је давно умро
Јер те није срео

Немој, немој ићи
Немој, немој ићи

Дешава се често
Да избије ватра
Из старог вулкана
Што је давно умро
И, чини се, има
Изгореле земље
Која житом роди
Боље него друга
А кад дође вече
И упали небо
Зар се стопит неће
Црвено и црно

Немој, немој ићи
Немој, немој ићи

Немој, немој ићи

Плакати више нећу
Говорити нећу
Сакрит ћу се негде
Само да те гледам
Како плешеш сретна
Само да те слушам
Како певаш сретна
И само ћу бити
Сена твоје сене
Сена твога пса

Немој, немој ићи
Немој, немој ићи

,,Romansa'' Mika Antić

Nemoj da odeš više u onaj grad
gde smo od sebe zaboravili pola.

Nikada sa zvezda teži pad
nego na beton kafanskog stola.

U očima sam sve gugutke podavio,
pa sam im dugo šaptao smešno opelo.

I sve sam svoje osmehe okrvavio.
Nije sve belo što liči na belo.

Peroni katkad plaču krišom. Sat i
koferi. Svako nekud žuri noćas.

Iscepam kartu. Neću da se vratim.
Za svakim vozom ostaje samoća.

I samo mraka napune se prsti.
Ne vredi. Sad smo drukčiji, zacelo.

Bar ti sve ptice iz očiju pusti.
Nije sve belo što liči na belo.

,,Čarolija'' Mika Antić

Nekom zabranjuju zvezde.
Nekome krila.
I laste.

Ja ne zabranjujem nista.
Sme se sve sto se ne sme.
Samo jedno te molim:
pokusaj da ne rastes
ni mrvu svima za inat,
do kraja ove pesme.
U toj se pesmi zivi
slobodno,
lepo
i ludo.
Mozes da izmisljas.
Mastas,
Da radis sve naopako.

U njoj i najvece cudo
prestaje da bude cudo,
jer sve sto pozelis
kad zazmuris
- ostaje zauvek tako.

Isturi hrabro i divno
prkose detinjaste
i lazi i sebe samog.
Sme se sve sto se ne sme.

I sme se vise od svega!

Jedini: nemoj da rastes
za inat i tebi i meni
do kraja ove pesme.

I svaki put kad te slome,
pa moras nov san da stvaras,
ne sanjaj ga u mraku
Dotrci blize zori.
Na pragu ove pesme
tako se divno bori
i kad namignes samo
i osmehnes se polako

Izbroj u sebi do deset
i to u vecnost pretvori.
I sve sto zmureci smislis
ostace zauvek tako.

,,Ne, nismo se sreli..'' Zoran Maric

Ne, nismo se mi sreli
u zivotu proslom,
siguran sam...
Zar mislis
da bih ja dopustio
da mi nesto
tako trivijalno
kao sto je smrt,
izbrise secanje na tebe...
Nasao bih nacina
da te sacuvam,
preko granice
prenesem... Nekako...
Sakrio bih tvoj lik
u poslednji osmeh svoj,
zamenio bih
poslednju rec molitve
imenom tvojim...
Vezao bih te
za svoju dusu
kao sto bi mornari,
u nevreme,
za jarbol broda svog
sebe vezivali...
Ma, nismo se
u proslom zivotu sreli,
znam to...
Jer da smo se sreli
ja bih te ljubio...
Morao bih, znam,
odoleo ti ne bih,
kao sto ti odoleo nisam...
Ali, da sam te
tada ljubio,
do sada bih
sigurno umro
od neke nepoznate
cudne bolesti
prouzrokovane
prekomernom ceznjom
za usnama tvojim...
Doktori bi zbunjeni bili...
Steta, mlad covek,
govorili bi svi...
A evo, ziv sam...
Mada, za umiranje
nikad kasno nije...
Ne, nisamo se sreli pre...
Pa, valjda nismo...
Jer da jesmo,
ja te ne bih pustio
da sada od mene odes, zar ne?
Nikada te pustio ne bih...
Samo da sam u ocima tvojim
video da me prepoznajes...
Pa, valjda bi se i ti mene secala...
Reci mi, jesam li te sreo pre?
Ne, ipak nisam...
Sad sam te sreo...