Ponekad te sretnem
i tada mi biva
kao mrtvac kad bi
sreo sebe živa.
Ponekad te sretnem
tad si bila glavna
pa ti se osmehnem
moja srećo davna.
Ponekad te sretnem
i poželim na čas
da si ona reka
da sam onaj alas.
Ponekad te sretnem
i stao bih – ali
strah me na ulici
da bi zaplakala.
Ponekad te sretnem
i nije mi krivo
što zaboli srce
i duša – sve živo.
Ponekad te sretnem
i prođemo tako
jedno pored drugog
reklo bi se lako.
Ponekad te sretnem
i baš tako biva
kao da mrtvac
sretne sebe živa!
Нема коментара:
Постави коментар